Vajšnavski božić

Dragi Moj Dnevniče...!?! Nikad se nije dogodilo da buden ovako Spržen sa
božićen ka ove Godine. To je Dan kada braća Sretan i Čestit, a ća se
prezivadu Božić, oblipidu cili grad svojin plakatiman. Uvik san dosad
radosno čeka ća će mi Dida božičnjak (ća se prije zva mraz, ka oni
Psihijatar ća moja Mater gre u njega kad je vatadu Fumade) donit na dar. Ja
san ka i svake Godine napisa njemu u Pismo ća bi sve ja tija. Nikad mi
doduše nije donija ono ća bi ja napisa (jema bit da je puno Star, pa je malo
ka Rebambija), ma mi je uvik bilo drago kad bi mi donija i ono ća bi donija.
A ovega puta je Stari reka kako se boji da će Dida božićnjak išta donit
jerbo nima  Božićnice. Onda san ja pomislija, ma u pene bonačića, koja li je
to sad Baba božićnica, nije valjda žena od Dida božićnjaka.

Ja san Njega uvik zamišlja ka jednog najištika bramačarija ka ća smo ja i
Did bišma. A sad ispada da je i taj Did božićnjak zapleten u spone
seksualnega života, pa san počeja sumljat u virodostojnost procesa primanja
darova od njega ili ga. I onaj njegov Sob rudolf ća mu svitli nos, mislija
san da je to od njegovih Strogosti, ma mi se sad sve parilo da mu je to od
Intoksikacije. Ful san bija spržen i na mentolu, pa san reka  starciman da
ja s njiman neću slavit te Mlećanske običaje. Asti miša rekla je mater, ma
ća te sad puklo, a lipo san skuvala Njoke sa pašticadon od Soje i jesmo li
lipo Bor okitili. Jesmo reka san ja, i stavija san Ekšn mena da čuva jaslice
i okolo smo montirali ovce i gudine i tovara, i obisija san Anđelininu
barbicu na granu ka primjer svima onima koji imaju nešto protiv Malega
isusa. I stavija san tri Asa ća san ukreja didu iz špila karata (jerbo su
Jači od tri kralja) i sve.

Ali mislija san da Dida mraz božićnjak živi na sjeveru u nikon Templu
bradarić Ašramu i sa Šrila Vjasadevon meditira na Krišnu i čini strogosti
sve dok ne dođe vrime da učini službu za Krišnu i podili dici dareve, a sad
ispada da ko zna ča on čini priko godine, biće da loče i krši principe. Ima
bit da je starciman bilo krivo ća san se ja tako namusija, pa je stari iziša
od doma i vratija se za po ure. Onda mi je da patike Najke ća san ji žarko
želija za igrat na balun i reka da mi to šalje Dida božičnjak i da je on
Faca, a nije u maji ka ća ja o njemu mislin i činin mu Aparade. Reka san
dobro neka mu bude, kad su najke u pitanju, primit ću ji od njega, barenko
zato da ga pročistin. Ma ća ti je, reka je pape, oli misliš da je dida
božičnjak oženjen, da bi ga žena pustila samega da ide van na Novu godinu
kad je cili svit lud a žemske pijane.

Onda je mater čudno pogledala papu, a u meni je opet počela rast vira i sime
jubavi prema didu Božićnjaku. Počeja san osjećat Samilost prema svin
uvjetovanin dušaman, pa san skinija barbicu sa bora i vratija je Anđelini, a
onda smo Anđelina i ja zapivali božićne bađane. "Đinge be, đinge be, đinge o
de ve" zapivala je Anđelina, a ja san je korigira: nije "đinge be", nego
"Đangl bels, đangl bels". Isto smo pivali i onu "Vi viš ju a meri krizmas
end hepi nju jir". Onda je došla teta Mandica i donila Svetoga nikolu od
čikolate kojega smo Anđelina i ja smazali dok starci nisu gledali. To je
isto niki ka Sadu koji dici daje dareve, ali je proces dostizanja darova
drugačiji, jerbo za udobrovojit dida božičnjaka triba učinit bor, a Svetomen
nikoli triba ostavit smrdljive Bičve kojiman je on neodoljivo privučen, ća
je najboji dokaz da se o ukusiman ne raspravja.

To je jedna fenzomatično dobra stvar u demonkraciji ća postoji komkurencija,
pa je sve više tih svetaca ća darivadu dicu dareviman. Nadan se da će se u
budućnosti manifestirati još takvih velikih svetih osoba koji će nan svojin
primjeron i daroviman pokazati put duhovnega života u ovemen mraku kali
juge. Onda smo se svi skupa frenetično veselili i tako smo lipo u idiličnon
duhovnon okužju svojega doma, jedući, rutajući i puštajući plikacve i
zagušljivce, dostojno proslavili dan pojave Malega isusa i novu Godinu i
bili smo jedna sretna Hare krišćanska familja.

Sve najboje u Novon godini van želi jor hambl servant
    bakta Duje.