dragi Dnevniće...! otkad te je Dharmagup Prabhu otkrija i počeja uvrstavat u
Bhakti sangu, primija san puno riči potpore (hvala ti na pismu Madana Raya
Prabhu) u kojiman me Bakte ohrabruju da i dalje pišen i dajen loš primjer
oniman koji žele znati kakav Bakta ne triba bit. Ja bi tija bit Bakta
staroga kova, tj. bit Bramaćari, ne završit školu, ostat polupismen, ić u
Sankirtan i ponekad ponešto sricat iz šrilaprabupadovih Knjiga. Ovaj novi
kongregacijski pričing mi se zato ništa ne sviđa. Moj tata uvik govori da
pametne ne triba školovat, a da je budale opasno. Ma isto me tira da završin
treći razred, a ja znan njega, ako ja završin treći, onda će on tit da
završin i ćetvrti, a možda i cilu osnovnu Školu, a oni Bakte do čijeg
mišljenja ja držin (jerbo mi tako sada odgovara) kažu da je to klaonica.
Tata mi kaže da ču drukčije mislit kad ostarin i kad me budu kiknuli iz
Templa na ulicu jer više neću moć ić u Sankirtan, a ja buden bez Prihoda.
Ali mi mladi znamo da nećemo ostarit, je li, a možda i oćemo, ali na nama
svit ostaje pa čemo mi to već nekako prominit, donit kakvu rezoluciju ili
nešto. I naravno, želin ostat Bramaćari, jerbo su mi oni rekli da oni jemaju
stoposto šamse za uć u Duhovni Svit, a grihaste samo pedeset. Zato odma oću
Inicijaciju i prvu i drugu i oću slidit sve Zavite do Smrti i pun san
Entuzijazma. Krišna jedva čeka da mu se ja vratin u Duhovni Svit, a na sve
Grihaste sumnjičavo vrti Glavon. I ono kad stariji pričadu o poteškoćaman u
Duhovnem životu, ja to ništa ne razumin i naprosto in se čudin. Evo, kažu da
mlade čula puširadu, a ja san vrlo mlad, a na primjer, matađis me uopće ne
zanimadu osin da ih Kritiziran ća su požudne.

Ma vas to sigurno ne zanima, vengo da ja vaman ispričan ča se danas
dogodilo. Mater je došla cila štufa i počela Beštimat da oni karmiji nemaju
dobrih Odlika i kako ji mrzi ka Pase i da bi ih dala ugasit, kako jehovci
kažu , kada dođe kraljevstvo Božje. Ma ća je bilo Vaišnavi moja, javija se
ćaća iz sobe čudnog Raspoloženja. Asti Gospe Jašode rekla je mater
preneraženo, to mi nisi reka od Vedskog vinčanja, a ća ti je mužu moj
Vajšnavski, oli si čuja koje zrno na Đapi pa si postiga Duhovni Napredak?
Nije budalo jedna žemska Vajšnavska, reka je otac crvene face u licu, Nije
vengo san čita u libar o Prabupada da pravi čisti Bakta sve gleda
Transcendentalnin Očiman, i pasa i ćovika i šimiju i kravu i tebe ovco, pa i
kineze, oliti one ča jidu pase. Da si ti prava vidila bi sve te karmije ka
Duševne Duše i sluge o Krišne, ali ča ću kad san oženija tuku na Ka Ništa
nivoju. Onda je mater počela plakat i ronzat da lako je njemu laprdat jerbo
on nije bija u butigu kad su joj isprid svih izvižitali borše, a nisan
ukrela ništa Majke mi Jašode, vengo mi je to bila spiza iz druge Samo
posluge, ma san, ajme sramote, zaboravila vazest raćun. Otac se smija ka lud
i reka je da joj je to Aranžman o Krišne da smanji taj svoj veliki Fols Ego
i da je ona na kasi istrument o Krišne, a mater je onda vazela lazanjur i
rekla je ocu da a ovo je istrument o Krišne da ti kretene jedan spališ lošu
karmu, pa ga je počela prokidavat po Glavini i leđiman i svašta mu govorit,
a ćaća je vika da jesi li luda blentačo, nemoj isprid malega, znaš da je on
Radio Mileva i špijun Galijun, sve ća rečeš ili učiniš isprid njega, sutra
Bakte čitadu u Sangi i na Komu i ća ćedu judi o naman mislit.

Ja san onda pun Realizacija i s ćaćinim ričiman na srcu otiša u školu
oboruzan Transcendentalnim Očiman. Vidija san da u tilu svakega karmija čuči
jedna Duševna Duša koja je čisti Bakta i sluga o Krišne. Duševna Duša u
obliku nase učitejice ispitivala je o Dioklecijanu Maharađu, velikon
kšatriji i otvorila dnevnik baš na Duševnu Dušu u obliku mene. Ja san reka
da je on bija fenza, for gas i prva liga brale jerbo je potaraca cilu
kršćansku sektu u to vrime da bi uspostavija Varnašrama Darmu. Ma koju farmu
nesričo jedna, rekla je Duševna Duša u obliku ućitejice i zabila mi asa
priko cile rubrike i još me otirala u Duševne Duše pedagoga da me on malo
izblanja. Ma se meni nije dalo bit toliko transcendentalan i ponizan, vengo
san se iša prošetat do centra o grada u Đapa Volk. Otiša san do Templa
Svetoga Duje, velikog Vajšnave po kojen san i ja dobija ime. Svake godine na
njegovu Pojavu fešteđa se veliki Festival, pa mi none na oti dan uvik ispeče
fritule, a ja sve to izin sa šrivišnu šrivišnu šrivišnu. Sija san malo na
Peristil, kad iman ti ja šta i vidit. Neki Bakte tamo dilaju Mahu na veliko,
neki bili prah, a biče da je to sveta prašina iz Vrindavana i one kafene
pločice, a biće da je to maha berfi. Onda san vidija jednog Paramahamsu, oma
san ga sinja da je jako uzvišen jerbo je cili bija isciđen o strogosti i
jema je staklast pogled ka da nije o ovega svita. Kupi je te mahe u onega
Bakte ča distribuira i oma je nesta. Posli san ga vidija kako tetura uokolo
od zanosne jubavi prema Krišni. Onda san poša daje i bilo mi je drago ća san
vidija da u oven našen malon Vajšnavskon gradiću jema tako puno lipi mista
di Bakte mogu doć, sist poslušat lipi Bađan, popit lasi i zapalit mirisni
ščapić. Oni stariji, ća idu u srednju školu, o subote i nedije kad nisu u
Sankirtanu odu u Bađanteku razvalit lude kirtane sve do Mangala Arotika, a
onda ujutro odu doma nanoge sa Đapon u ruci ili u parku imaju Rasa lilu,
jedanput san čirija kad san bija u mudu Manđari. A na Baće po cilu noć
igraju Vlajšnavske sportove hrvanje i plivanje.

Jemamo mi u Splitu i Marjanvanu, naš brig za Đapavok. Jedanput nas je ćaća
vodija do vrja di je vrt sa nekiman od osan mijuni i četristo ijad vrsta
oblika živih biča i reka da je boje Mantrat vengo postat oni mandril u
idućen zivotu, a mater je rekla da ma šta u idućen kad mu je ćaća mandril u
oven životu, a ćaća je odvratija materi da jema sriću ća se udala za muža
Vajšnavu, pa će u slijedećen životu napredovat iz kokoši u tuku. Onda smo
izasli van, a tamo je bilo masu rulje jer je baš taj dan bija Fud For Lajf
ća se organizira svake godine na dan Marjanvane. Ćaća je reka da bi bilo
boje da dile Vedsku preparaciju kitri, ma nije bija kitri vengo pašta fažol.
Poslin smo se spustili po južnoj strani Marjanvana di se u jednoj stini mogu
vidit spilje u kojiman su mistični Jogiji meditirali kad bi se povukli iz
materijalnega života. Dobri judi su špilje zacimentali, biće zato da se
Jogiji ne uznemiru jerbo je ispod plaža sa Apsaraman ća se kupadu bez Gamši.
Danas nije takvi Fanatizam u điru, pa većina Splićana meditira na Rivi di u
ležećem ili zavaljeno sjedećen položaju na klupi vrše Pozdrav Suncu ili
mantraju Gajatri zatvorenih očiju. Ali moj Dnevniče, meni je najboje kad
bude onaj Splitski Bađan Festival "Rage Jadrana" na prokurativaman. Išli smo
lani cila familja. Meni je najboji Bakta oliver ća kazu da je boji i od
Vajasakija. A meni je najdraža ona njegova:
Lipo li je lipo li je u Templ rumu tiho mantrat,
Tebe gledat, Ime ti slušat, o-o-ooo moj Kri-š-na...
Bakta tompson je piva o svojoj realizaciji "Maja me za srce ugrizla", a
Bakta mucalo propovida o vegetarijanstvu. A onaj Bakta mišo kovač će brzo
dobit inicijaciju jerbo je ful napredan i ponizan. Piva o mantranju: "Svi
pivadu, ja nečujen", i o Krišni: "Malo mi je jedan život s tobon". A jema i
skroz vedskih tekstova: "Kamasutra kamasutra...".

Eto, naš Split je skroz super ekstaza i pravi Vajšnavski. Na Rivi jema
otvorenu kanalizaciju ka u Indiji, a svaka familja jema svog gurua
(jednookog). Samo sve triba gledat Transcendentalnim Očiman.
 •  jor hambl servant Bakta Duje