ma dragi moj Dnevniče, ća je bilo lipo, čoviče brale, triba si to vidit! Bija je šastra dan program i svi Bakte su bili tot okupljeni i čitadu se rezultati iz Sankirtana jerbo je bija neki maraton, ne razumin se baš u to koji, ali nema veze, uvik je niki maraton, kad završi jedan počme drugi. Onda su bakte samkirtana izvikivali imena i mista koje je ko osvojija o zadnjega prema prven. Onda je nastala deračina: “A na prven mistu je...” i onda su svi zaudarali u Karatale, Bumperse i Mridange kako bi se i mrtvi iz greba probudili i čuli da ko je oto na prven mistu. “Na prven mistu je BAKTA DUJE SA MILIJUN PODILJENI KNJIG!!!” Onda je nastala radosna deračina di su svi slavili Mene ka Mene i molili me da sidnen na Vjasasan i sviman in održin lekciju. Onda san se ja ka ono malo nećka, da di ću ja sidit na Vjasasan, to je za napredne Bakte, ali svi su skandirali da oćedu lekciju, a bili su tu ne samo naši Bakte iz Splita ća su svi osin Mene u maji, vengo i napredniji Bakte ća nisu iz Splita i još napredniji Bakte ća su došli čak iz stranjskih zemalja, jerbo svak normalan zna da je Split centar maje i da šta Bakta dolazi sa veće udajenosti, to je napredniji, a i inače je sve šta dolazi izvan Splita bolje i naprednije. I bile su tu ijade uvjetovanih duša ća san ih ja spasija svojin diljenjen knjig i prerušeni Polubogovi su došli dabili svojin prisustvon tu bili nazoćni na licinon mistu, i svi su oni tili da jin ja govorin o Krišni. I tot su mi bili i mater i ćaća i gledali su me sa suzaman u očiman, prepuni jubavi prema Meni, bramaćari su se tiskali naprid da bi mi bili ća bliže, a mate su me od iza zadivljeno gledale i sve su se tile udat za mene i svi su oni radosni prepričavali moje Moje dječačke zabave, da kako san kreja boga maslac materi iz frižidera, i kako san učinija veliku nasrid školske dvorane da ne bi imali tjelesni. I onda je doša Moj duhovni učitelj i oda Mi poštovanje i reka mi je da on zna da ko san ja izvorno, a Ja san onda pa do njegovih lotosovih stopala i reka mu “Ne, ne kvari nan Lilu, u ovoj zabavi si ti Moj duhovni učitelj.” I onda su Mi bramane radili arotik dok su Bakte pivali u kirtanu i karatali su zvonili i Bakte su skandirale Moje ime: “Duje, Duje!”, a onda se zvuk karatala pretvorija u zvonjavu budilice, a skandiranje Bakta u urlanje moga Oca: “Duje, ma Duje probudi se više Zagospublaženu, koliko moreš spavat, ma zakasnićeš u školu.” Ona san ja trlja oči i po ure se osvrća da vidin disan i parilo mi se ka da san pa na paklene.

Pita san staroga da di su bakte, di su Mridange, a on mi je reka da “Ajde kad si toliko napredan i sanjaš snove svjesne Krišne, lipo se tuširaj u ladnoj vodi, a ne da nan potrošiš svu vodu iz Brojlera.” A ja san mu odgovorija, “Je jerbo onda ti nemoš radit svoje strogosti, ti se isto ne tuširaš u teploj vodi, vengo u kipućoj!” Onda je on reka da “Diži se više kretene i lapanu, neću ti ja sušit neopravadane,” a ja san ga pogleda molećivo i reka “Ali tata, škole su klaonice za dicu, tamo ću učitejici Marici morat odgovarat iz povijesti kako su na Kreti živili Kreteni i kako su se na bojnon polju sukobili Ajvari i Tartari i kako je Kanibal preša alpe. Ma zapaprit će mi asa ćin me vidi, jerbo ona ne voli ni Krišnu ni Bakte. Ali pape je bija neumoljiv, tolika je ta patološka mržnja roditelja prema dici. I tako san mora poć u školu di me zezadu da san Duje vegetarijanac i da jin samo Vegetu. Onda me je na putu do škole sreja Sina Stoka i mi smo malo razgovarali.

Tu san mu ja malo propovida o Svjesnosti krišne: “E, moj Stoka, ne može svak bit Bakta ka ja. Ti to nikad nećeš bit, jerbo ja radin strogosti o kojiman ti nemoš ni sanjat i slidin četiri regulativna, a ti si ful u maji i demon sigurno si dvi gune ispod mene.” A onda je on reka da “Ama jeli to istina da vi Harikrišnijevci jude spaljujete kad umredu i onda ih bacate u onu riku di se svi onda skupa kupadu?” a ja san mu propovida: “Pa šta da bacadu mrtve tamo di se kupadu, kad je to sveta rika Gamga koja teče iz palca Gospodina Višnuja pa priko Šivine glave, pa su svi planeti na nju nanizani ka nekakva ogrlica.” Onda me on pogleda zeleno i bija je cili zbunjitis, ma je unatoč mojin znanstvenin odgovoriman opet nastavija provocirat: “A jel istina da vi obožavate nikoga Boga koji ima tilo čovika, a glavu slona?” Onda san mu reka: “Ma daj Sina, to ti je Gangeš, njemu ti je Šiva otac i on mu je odsika glavu sa trećin okon jerbo se bija najidija ća mu ovaj nije da spavat sa njegovon ženon koja mu je bila mater, a onda mu je bilo krivo pa je ubija slona i njegovu glavu nataka svomu sinu koji uklanja sve prepreke na putu predanog služenja i donosi lovu, kako bi ima na čemu nosit krunu.” Onda je Sina osta špik-špok, jerbo ne more jedan karmi kontra naše superijornije filozofije.

A onda je Sina potega zadnji adut kad više nije ima šta: “A jeli istina, kad smo već kod spavanja, da vi Harikrišnijevci spavate svaki sa svakin?” E, onda san ja osta malo zbunjen, pa san reka: “Pa jesmo prije, ali sad ne spava niko sa nikin.” A onda je on upita da ma kako to. “Evo ovako,” reka san mu, “najprije su mater i otac spavali sami u posteju, pa san se rodija ja i onda smo spavali nas troje skupa u posteju, a onda kratko vrime ja nisan bija s njiman, pa se rodila Anđelina, pa smo spavali nas četri svi skupa, a onda smo Anđelina i ja dobili svoju sobu, pa su mater i otac spavali u svoju, a mi u svoju sobu. Onda smo Anđelina i ja malo porasli, pa su nas rastavili, pa san ja spava sa starin, a ona s materon. Onda su starci uredili Anđelini sobu, pa smo ona i ja spavali svaki u svoju, a mater i otac su opet bili skupa u sobu. A sad je mater istirala oca iz sobe, jerbo ga ne more više vidit i ona spava u spavaću, a on u tinel na kauču, a Anđelina i ja svaki u svoju sobu, tako ti sad kod nas više niko nisakin ne spava.”

Tako se završava Bakta Dujino predškolsko tumačenje filozofije Svjesnosti Krišne demonu i papanu Sini Stoki.

Jor hambl servant Bakta Duje