Dharma im je u krvi

Zračna luka u Pune. Uobičajene komplikacije s tridandom Guru maharaja, no kao i uvijek sve se dobro završi. Hare Krišne nisu nasilni i sigurno neće nikoga oteti u avionu s 3 bambusa umotana u tkaninu. No, pravila su pravila, pa čak i u Indiji (nakon onih palih tornjeva u New Yorku) ne puštaju tako lako tridandu u avion.

Nakon sigurnosne kontrole pojavila se iznenada mlada djevojka lijepog tjelesnog izgleda (kao što i izgledaju sve stjuardese). Imala je uobičajenu uniformu s suknjom nešto iznad koljena, štiklama i vrlo modernom šminkom. Kao što ste primijetili iz moga opisa, Indija nije više zemlja tradicionalnih stjuardesa Airindije koje imaju sarije, bindije, mangalsutre... To je sada zemlja s najmodernijim avionima unutarnjeg prometa sa isto takvom i posadom.

Prišla je Guru Maharaju i stidljivo rekla da je i ona Hare Krišna bhakta. Po njenom izgledu i poslu moglo se pretpostaviti da je životni član ili kongregacijski član koji novčano podržava hram i sl. Lokanath Sw. joj je uputio par pitanja u smislu: "Dođeš li ponekad u hram? ISKCON hram?" Na to pitanje je naša stjuardesa počela mijenjati izlged lica i pomalo nervozno odgovorila: "Da maharaja". "Mantraš li koji krug?"

I to je bilo previše za nju. Nije više mogla izdržati. Vidno je postala uznemirena. Izraz lica joj je odavao nelagodu, stid i jednu unutarnu borbu. Čak sam primijetio da je pomalo i zadrhtala. Kao da će pustiti u suzu. "Maharaja! Ovdje na poslu ne nosim moju tulasi ogrlicu". Zatim je vrlo predano, s odlučnim pokretima kao vojnici koji salutiraju, skinula svoje moderne cipele s štiklama, za trenutak stajala bosa u svojim najlonkama isped Maharaja spuštenog poniznog pogleda i onda polako obredno odala poštovanje ispred svih putnika dodirujući stopala sadhua. U biti, napravila je točno ono što radi i njena mama, što je radila njena baka, prabaka i svi preci Bharata Varse (Indije). "Dovraga i poslovna pravila i propisi" (moglo joj se pročitati na licu). Poštovanje sadhua im je u genima i neće biti lako "modernom nadolazećem zapadu" izbrisati im to iz običaja, jer njima je dharma u krvi.

Htio sam sada ja njoj odati poštovanje (jer me je strašno inspirirala s svojim ponašanjem), no zaštitari su vršili svoju uobičajenu torturu nada mnom. Vadili su mi voki tokije iz torbe i za koje sam morao davati uobičajena objašnjenja da mi to treba za komunikaciju s guruom, da sam ja njegov sluga... da bi se na koncu zaključilo da mi to rade, kao i na svim drugim aerodromima, samo da bi mi postavljali pitanja: "Kako to da si bhakta, odakle si, jesu li svi u tvojoj zemlji bhakte Radhe i Krišne????"

Dok sam im davao zadovljavajuće odgovore vidio sam kako naša stjuardesa prati gurua i još  jednog bhaktu do čekaonice. Sada je bila puno sretnija. Taj nemir je izišao iz nje. Nije više morala brinuti što će šefovi reći, da li se neprimjereno ponašala ispred drugih putnika... Ona je sada crpila punu dobrobit od sadhu sange za koju zna da je najveća dobrobit za ljudsko biće. Bila je riba u vodi. Ili bolje rečeno - bila je Indijka koja je pokazala svoju kulturu usprkos svemu.

Za portal
vaš sluga Devarsi Narada das