Dragi bhakte,
Molim vas primite moje ponizno poštovanje!
Sva slava Srila Prabhupadu!!

Vreme se menja (na bolje), a i polako istiće pred početak ovogodišnjeg Goranga kampa,  Molim vas primite moje ponizno poštovanje!

Pre nego nam doðete u goste, još pokoje obaveštenje:

1) Slobodno ponesite sopstvenu posteljinu, onu na koju je vaš organizam navikao, koja je meka i kvalitetna. Nije ni ova na Letenci toliko loša, služila je preko 40 godina i svaka joj čast :)

2) Nedavno nam je Sacinandana Maharaja objavio da će u četvrtak 08.07. na ekadaši biti "Dvanaestočasovni kirtan dan" Naime nakon Bhagavatam lekcije i prasadama, od 10 ujutru pa sve do 10 uveče imačemo priliku da se otisnemo daleko i duboko u svet bhajana i Krišninog Svetog Imena. (nemojte se libiti poneti pokoji mrdangu, flautu, orgulje i slično)

3) Ove godine imamo ideju da, pored sveg transcedentalnog, uradimo nešto posebno-transfuzionalno!

Voleli bi da organizujemo akciju dobrovoljnog davanja krvi!!! Postoji autobus sa pokretnom ekipom i laboratorijom koji će doći na kamp na jedan dan. Jedini uslov je da sakupimo oko 50 dobrovoljaca. U Srbiji vlada nestašica krvi i mnoga udruženja se uključuju u ovu akciju. Ako se dovoljan broj bhakta takoðe uključili, poslali bismo jednu snažnu i nepobitnu poruku kako smo zaista humani, pozitivni i korisni članovi društva. Inače je u Srbiji, pod uticajem crkve, ljudima predstavljena neistinita slika o Hare Krišna pokretu. Veoma je teško demantovati tako nešto rečima. Ali jedna ovakva akcija bi zaista poslala fantastičnu sliku ljudima, a to je: da je nama stalo do svih unesrećenih kojima transfuzija krvi spasava život.

Naravno u duhu vaišnavske samilosti prema svim živim bićima i jeste nesebično davanje. Postoje mnogi primeri u prošlosti kako su se veliki bhakte žrtvovali za druge, poput Haridas Thakura, Vasudeva Datte, koji su hteli prihvatiti grešne posledice svih živih bića na sebe, zatim Dadici risija koji je bez razmišljanja donirao svoje kosti polubogovima ne bili oni napravili od njih oružje koje će ih spasiti od demona. Maharaja nibi je spašavajući pticu žrtvovao komad po komad svoga tela... I mnogi drugi primeri. Naravno najbolji i najdirektnij način je ljudima dati svesnost Krišne, ali jednom (godišnje ili u životu) dati krv i nekome na taj način spasiti život je takoðe velika stvar (da ne govorim da im krv bhakte, puna prasadama, može pomutiti mozak i uzdići im svesnost).

Za kraj bi naglasio da je ovo dobrovoljan čin na koji ne želimo nikoga prisiljavati (možda samo namamiti specijalnim mahaprasadamom koji čeka sve davaoce tog dana).

Molim vas da razmislite o ovome i odgovorite mi u najkraćem mogućem roku ako ste spremni na ovako nešto, tako da bi ako sakupimo 50 bhakta mogli da zakažemo dolazak transfuziomobila.

PS. Ukoliko bi u ovoj akciji podjednako učestvovali i bhakte iz Hrvatske, Bosne, Slovenije i Makedonije, vest bi bila toliko snažna i nesvakidašnja da bi mogla odjeknuti u čitavom reonu. Ko još osim bhakta može napraviti tako nešto?

DOBRODOŠLI!!!!!

Vaš sluga
Madhva Muni das (A pozitivan)
madhvamuni@gmail.com