Poželite li nekada malo bolje čuti ono što izgovarate dok mantrate? Mada glasnoća mantranja nema izravne povezanosti s pažljivim slušanjem izgovorenog (možemo i šaptati Maha mantru, a opet se savršeno čuti), ipak po nekim tehnikama može pomoći. To je ono kada nam gurui savjetuju da ponekad odemo u šumu i „urlamo“ Maha mantru i probamo, bar na kratko, usredotočiti um na ono što izgovaramo.

Eeeee, za takve slučajeve pronašao sam savršeno rješenje. Potrebno je samo prošetati do parka Maksimir (za one koji su iz Zagreba je lakše, a gostima iz drugih gradova to isto preporučamo kada nas posjete) i pronaći pored staze Hram jeke. Uđite, bez srama da vas netko promatra, jer to ionako mnogi rade, uostalom taj hram je i izgrađen u tu svrhu – da zvuk odjekuje.

U rano jutro je najbolje kada nema mnogo šetača pasa, ili sportskih rekreativaca. Stanite u sredinu hrama i onda… I onda neka glazba započne… Uživajte u tom novom iskustvu i nemojte se iznenaditi ako vidite kroz otvore hrama  da se grane stabala naginju k vama, ili kako neki pas stane i nepomično naćuljenih ušiju gleda u vas.

Labud iz obližnjeg jezera je „lud“ za Maha mantrom. Stane uz obalu i ne odvaja se od vas. A ako mu date do znanja da sada želite ići, ili ne daj Bože, prestati mantrati, on će početi kreštati. Prelijepa prilika da osim nas još netko čuje najdivniju poruku koju duša želi čuti.

U biti, jedanput je i Caitanya Mahaprabhu prišao Haridas Thakuru i zabrinuto upitao: - Na ovom planetu ima mnogo živih bića, neka su pokretna, a neka nepokretna. Što će se desiti s drvećem, biljkama, kukcima i drugim živim bićima?

Haridasa Thakura je odgovorio: - Dragi moj gospodine, sva pokretna i nepokretna živa bića bivaju oslobođena samo Tvojom milošću. Ti si im već podario tu milost i izbavio ih. Glasno si pjevao Hare Krsna mantru i svako pokretno i nepokretno biće je steklo dobrobit od slušanja. Gospodine moj, pokretna bića koja su čula Tvoju glasnu sankirtanu već su oslobođena ropstva u materijalnom svijetu, a kada je nepokretna živa bića čuju, nastaje JEKA. Međutim, to zapravo nije JEKA; to je kirtana nepokretnih živih bića. Sve to, mada je nepojmljivo, postaje moguće Tvojom milošću. Kada oni koji slijede Tvoje stope GLASNO PJEVAJU HARE KRIŠNA MANTRU po čitavom svijetu, sva pokretna i nepokretna živa bića plešu u zanosnoj ljubavi…

Zatim je Haridasa Thakura spomenuo što je sve čuo od Bhalabhadre  Bhattacaryie (sluge Mahaprabhua na putovanju ka južnoj Indiji) o životinjama koje su plesale, grlile se, ljubile… dok je Caitanya Mahaprapu prolazio onuda pjevajući sveto ime…

Dakle, nije čudno ako se šuma zainteresira za jeku koja dolazi iz maloga hrama, no bitno je samo ostati skoncentriran i MIRAN.

Jer , kao što kaže Grigor Vitez – Voliš li igru, il' šumski mir, odšetaj sa mnom u Maksimir…

Eventualno bi možda bhakta zamijenio riječ u stihu  „šumski“ za „duhovni“ :)

Fotografije i tekst:
Devarsi Narada das