U drevnoj Grčkoj, Sokrat je imao reputaciju da posjeduje uzvišeno znanje. Jednog dana tog velikog filozofa je sreo njegov poznanik i rekao mu: “Sokrate, znaš li što sam upravo čuo o tvom prijatelju?”

“Sačekaj jedan trenutak,” odgovorio je Sokrat.

“Prije nego što mi bilo što kažeš, volio bih da se podvrgneš malom testu. Zove se Trostruki Filter Test.”

“Trostruki filter?”

“Tako je,” nastavio je Sokrat. “Prije nego što mi budeš pričao o mom prijatelju, bilo bi dobro da staneš na trenutak i profiltriraš to što ćeš reći. Prvi filter je Istina. Da li si apsolutno siguran da je to što ćeš mi reći istina? ”

“Nisam,” rekao je poznanik, “zapravo ja sam čuo o tome i …”

“U redu, ” rekao je Sokrat.

“Znači ti zapravo ne znaš da li je to stvarno istina ili ne. Sada pokušajmo sa drugim filterom, to je filter Dobrote. Da li je to što ćeš mi reći o mom prijatelju nešto dobro?”

“Ne, nasuprot tome... ”, odgovorio je poznanik.

“Znači, ” Sokrat je nastavio, “hoćeš da mi kažeš nešto loše o njemu, ali nisi siguran da li je to istina. Još uvijek možeš proći test, jer ostao je još jedan filter, filter Korisnosti. Da li će to što mi želiš reći o mom prijatelju biti korisno za mene?”

“Ne, zapravo neće.” odgovorio je poznanik.

“Onda, ” zaključio je Sokrat, “ako to što želiš da mi kažeš nije ni istina niti je dobro pa čak ni korisno, zašto bi mi uopće to rekao?”